Gledajući nebo
Danas Beograđani šetaju gradom gledajući u nebo. Ne zato što misle da će padati čokolade ili evrići, niti što veruju da će ugledati Boga kome odavno žele da kažu ponešto. Plaše se da na njih ne padne sneg ili ledenice sa krova i presele ih u svet lepši od ovoga na koji se stalno žale i zameraju mu mnogo toga.
uff… dosta snega…
E baš tako…nisam ni znala da su tako opasne dok mi nije zet nastradao prošle zime, ledenica mu probila pluća, jedva se izvukao. Otada idem u cik cak i i gledam u nebo, kao i ti.
Uh, ljudi, ma je li to moguće?!
Znate li šta ima novo?
Pada sneg:)
Poznato mi je to krivljenje vrata na gore
Da li cu pre gore da gledam, ili dole da se ne okliznem 
Muckos,
još desetak dana, nadam se.
Sanjarenja,
nit’ u goru, nit’ u vodu.
Nena58,
nadam se da neće biti više takvih novosti.:)
Nesanica,
jedno oko gore, jedno dole.;)
Slican pogled i kod Novosadjana
Prave sablje nad glavama vise.
I ja sam blesila u nebesa…i nije mi pala na glavu ledenica, ali nove pahuljice jesu
)
kako će tek biti kad se sve bude krenulo otapati…
Ne gledaju samo Beograđani gore…
Merkur,
dobro si rekla – sablje.
Anam,
jadna glava. Svašta na nju pada.
Šuky,
moraćemo menjati pravac gledanja.
Iluzija,
da, izgleda da je to opštenarodno veselje.;)
Vidim da sam u centru pažnje
Ja ne šetam,ne smem da provrim napolje…
A sledeće nedelje ko preživi,pričaće
3msc,
preživesmo. Sad samo sitnim koracima potok da ne gazimo.
Website Traffic…
Limitless Website Traffic…