Biljanak

Verovatno ste čuli kako nešto možete napraviti samo ako ste u klanu. Ja sam uspela da uđem u klan otvorenog tipa koji ima jedan uslov: morate imati crveni pasoš sa smajlijem umesto slike.
Kada vas pozovu na sastanak, desi se nekoliko lepih stvari.
Budete u lepom i prijatnom društvu umetničkih duša.
Pojedete sladoled ili nešto drugo po želji.
Vratite se kući sa idejom za priču, pesmu ili knjigu.
Na poslednjem blog-sastanku, na kojem sam ja bila, imali smo lepo i prijatno druženje koje je imalo produžetke.
Nastale su dve priče.
Dobili smo klimava obećanja o seriji postova. Bravariiiiiceeeeeeeee??????
Da li bi vam se dopala knjiga „Po meridijanima za pola sata“?
Braaaavaaaarriiiiiiceeeeeeeee?
Recepti sa svih strana sveta koji se brzo i lako pripremaju.
Bravarica je sada verovatno štucnula dok je ubacivala tri zrna šarenog bibera u neko jelo.
Pa ako vam se ovaj šturi izveštaj dopao, dođite i vi na sastanak. Muckos? Ramzes? …..? ……? …..?

Pre dve godine, na današnji dan, objavila sam prvi post. Bilo su to neki hijeroglifi, jer nisam sve dobro podesila.
Do danas sam otvorila tri bloga, od kojih su dva aktivna.
Pišem po principu štapa i šargarepe. Ovde pokušavam da budem šargarepa.
Najveći uspeh je, svakako, kandidatura za Nagradu grada Beograda.
Blog je doneo lepe časove u moj život. Lepe, pozitivne i drage ljude.
Hvala svima koji me čitaju.
Ovo pišem dokk hodam ulicom, jer sam htela da izađe na današnji dan.
Nadam se da neću upasti u neku rupu.
Hvala vam za sve. Ljubim i pozdravljam.

Podrav sa Olimpa (Zvezdara).
I bogovi su postali deca.

Nosilila je miris mora u kosi, sećanja na školjke, obalu i mediteransku hranu…
Odlutavši daleko od rive susretala se sa novim svetom, u nekim stvarima potpuno drugačijim od njenog.
Dogodila se i ljubav i jedan od najvažnijih događaja u životu svake devojke: upoznavanje sa porodicom u koju je trebala udajom ući.
Okupljeni gosti su sedeli za bogatom trpezom i posluživali se.
Pažljivo je posmatrala, želeći što bolje da ih upozna, ali jedna misao se prikradala i nije je napuštala:
– Gde sam ja ovo došla? Kakve su to cicije…
Svekrva joj je tiho šapnula:
- Uzmi jednu kašičicu – pokazujući na činijicu sa renom, koji ona do tada nije videla i ništa o njemu nije znala.
Podrugljivi glasić u glavi se javio:
Pa ti si došla među škrtice.
Uzela je kašiku i nekoliko puta sipala, ne želeći da bude kao ostali gosti.
Pobedonosan osmeh joj je titrao na usni.
„Sada će oni videti…“
Uzela je prvi zalogaj i snašlo ju je čudo.
Osetila je kako joj ren izlazi na oči, uši, nos…
I shvatila da svekrva može biti dobar prijatelj.
(I da se može živeti bez rena.)

Dok šetam ulicama, gledaju me sa plakata neki omladinci.
Pomislim: Svaka čast! Tako mladi, a već se popeli na bilborde.
Onda se malo bolje zagledam.
Pa to su naši kandidati sveže fotošopirani.
Samo mi nešto nije jasno.
Zašto su pored tako lepih slika ispisali šta sve nemamo?
Ne ide to.
Lepotu slike ne treba kvariti.

I neka vam svima vaskrsne dobro i lepo.

Negde u Srbiji, tek uleteloj u Evropsku uniju.

Mlada žena ulazi kod policijskog službenika da preda dokumente za pasoš, za sebe i maloletno dete.
Policajac gleda dokumentaciju, povremeno klima glavom.
P – Dokumentacija je u redu. Da li znate da po novom zakonu u pasošu za decu stoji Roditelj 1 i Roditelj 2?
Ž – Ne razumem.
P – Po zakonu o diskriminaciji, sveden je na minimum svaki oblik diskriminacije, pa i podela po polovima.
Ž – Šta tu ima da se diskriminiše. Ja sam majka, ne mogu da budem muškarac.
P – Da, ali postoje i slučajevi u kojima se oseća diskriminacija po tom osnovu, no to nije tema, vi ste došli po pasoš. Staviću ovde Roditelj 2.
ž – Izvinite, a zašto Roditelj 2?
P – Pa, vi ste majka, Roditelj 1 je otac, zar ne?
Ž – Otac? Ha, ha, ha… Otkad je to otac roditelj broj jedan?
P – Zar to nije logično? Otac daje prezime detetu, otac mu je…
Ž – Ja sam samohrana majka.
P – Izvinite, gospođo…
Ž – Gospođice.
P (zbunjeno) Oprostite, gospođice.
Ž – Zanima me zašto ste me oslovili sa Gospođo?
P – Imate dete, mislio sam…
Ž – To što imam dete ne znači da moram biti i gospođa. Nisam udata. Je l vi to mene sada diskriminišete?
P – Ne, nikako… Da li je otac deteta upoznat da želite putovati?
Ž – To ćete morati pitati Interpol.
P – Interpol? Otac je krimi…odbeglo lice?
Ž – Jeste, pobegao je čim je čuo da sam trudna i ne mogu da mu uđem u trag.
P – Žao mi je, ali po zakonu, otac je važan i neophodan.
Ž – Je li? Kao donator?
P – Nemojte tako.
Ž – Vidite… Ja sam prvi i jedini roditelj, i otac i majka, i jedan i dva…
P – Mmmmph…pa, sad… Možda bi u takvim slučajevima mogli staviti Roditelj 0, da se razlikuje.
Ž – Ma šta kažete. Samohrana majka da bude nula roditelj, a vredi za dva, radi za tri…
P – Znam, ali je ipak biološki otac neophodan.
Ž – Je li? A kaži ti meni ko je teletu otac? Napišeš špric ili veterinar?
P – To je drugo, nemojte mešati..
Ž – E, sad je meni jasno zašto neke žene zovu – krava. Nije tražila alimentaciju od veterinara.
P – Gospođo… Pardon, gospođice, nećemo da se vređamo.
Ž – Pa ti mene vređaš. Očekuješ da budem udata jer imam dete, očekuješ da dete ima oca, a on se ne oseća tako. Vidiš, vređaš i njega. On je, bre, još momak, kakav ćale. Moje dete diskriminišeš jer javno govoriš da nema oca, a iz mene izvlačiš priznanje da sam ostavljena u drugom stanju i da nemam pojma gde je ta bitanga…
P – Izvinite, sve ste pogrešno razumeli. Ja samo poštujem proceduru i moram pravilno da unesem sve podatke.

Tako nekako? Možda?

Mnogi veruju da postoje znakovi pored puta, ali malo nas ima duhovne oči razvijene dovoljno da ih primete. Sa tumačenjem još teže ide.
Ovih dana ispoljavaju se neki znakovi, brojevi 5 i 8, u vezi knjige „Ulicama Blogograda“
5 dama je pričalo o tome 2. 4.
Ja sam slab tumač znakova, možda će vama nešto značiti. Verovatno neće jer ne znate celu priču.
Ostalo je još malo dana do proglašenja pobednika. Hajde da još jednom smirimo svoj um, otvorimo srce, usmerimo misli…
Hajde da se sutra, 4. 4. Od 17 do 20 sati pomolimo da knjiga pobedi. Može to i danas i sledećih dana.
Jer to neće biti samo pobeda nas, biće to pobeda čoveka koji je poverovao drugom čoveku, pronašao zatureni smeh i poklonio ga strancu, stisnuo zube i napisao veseo tekst, ili samo svoju radost podelio sa drugima.
Biće to znak, u zemlji gde je sve manje osmeha , da pozitivna energija ima snagu, vode, vatre, vazduha, zemlje…
Mi smo tu pobedu osetili.
Vreme je da inspirišemo druge. Ako želimo promene, moramo napraviti prvi korak.
Energija moždanih talasa ima snagu koji mnogi potcenjuju.

Računam na vas.

„Na sastanku održanom 5. 4. 2012. godine, Komisija za dodelu nagrada za književnost donela je odluku da knjiga „Ulicama Blogograda“ pobedi.
Ova neobična knjiga daje nadu da internet nije opasno mesto gde vas čekaju neprijatnosti. Ona je dokaz da ljudi sa dobrom voljom i željama mogu postići velike stvari.
Svojom udruženom energijom pomeriti granice i kroz različitosti postati jedno.
Ova knjiga je putokaz koji vodi ka ostvarenju viših, plemenitih ciljeva koje često zaboravimo. Pomešani žanrovi, stvarnost i fikcija, muški i ženski princip, čine ovu knjigu jedinstvenom.
Ona je simbol kako da stvarnost (internet, moderne tehnologije…) koristite na pravilan način i u svoju korist.
…
Nagrada će se dodeliti 17. 4. 2012…..“

OVO JE DELIĆ TEKSTA KOJI SAM USPELA DA VIDIM.
OSTALO ČITAJTE KADA OBJAVE
:D:D:D:D

Kaže narodna poslovica: „DVA LOŠA UBIŠE MILOŠA“.
Al’ je Miloš veći junak bio, novo carstvo sebi napravio.
Pitate se o čemu se ovde radi.
Gledam juče i danas na sajtu Alexa (oni što istražuju rejting sajtova, blogova…) kako se plasiramo. Kako stojimo mi, kako stoje oni bivši.
Za nas je još suviše rano, a možda i nije, dati neke rezultate u brojkama.
Nije loše mesto na kome se nalazimo, nismo ni pola godine napunili, a već smo tu.
Prva tri mesta: sanjarenja, luna i vilabezkrila.
Na onom bivšem nema nikoga. Automobili, poker i erotika. Ples do snova da li se računa? Muva se na dnu.
Na jednoj strani, pisana reč je izgubila mnogo.
Na drugoj strani je dobila.
Koliko? Koliko se sami potrudimo.
Iako je Blogograd rođen u znaku Vodolije, a za taj znak nisam čitala horoskop, bitno je napomenuti da bi gradonačelnik, Ovan, mogao dobiti značajne nagrade i priznanja ako se bavi javnim, umetničkim poslom… Tako najkraće stoji Ovnovima za ovu godinu.
Pa, gradonačelniče, ajde da budemo još bolji.